English
      
Calendar Ažurirano: 05.05.2015
Vesti > Studijska poseta sudija Vrhovnog kasacionog suda Nemačkoj - Iskustva u ujednačavanju sudske prakse u Nemačkoj

Studijska poseta sudija Vrhovnog kasacionog suda Nemačkoj - Iskustva u ujednačavanju sudske prakse u Nemačkoj

У периоду од 27. до 29. априла 2015. године група судија и саветника Врховног касациног суда посетила је Немачку са циљем да се упозна са поступком и механизмима уједначавања судске праксе у Савезној Републици Немачкој.

Делегација коју су чинили судија Снежана Андрејевић, заменик председника суда и главни и одговорни уредник Билтена судске праксе ВКС, судија Љубица Милутиновић, председник Одељења за заштиту права на суђење у разумном року, судија Весна Поповић, заменик председника Одељења судске праксе и руководилац евиденција судске праксе у Грађанском одељењу и Одељењу за заштиту права на суђење у разумном року, судија Веско Крстајић, руководилац евиденције судске праксе Кривичног одељења Суда, Мирјана Пузовић, руководилац Службе председника Суда, Соња Простран, виши правни саветник за уједначавање судске праксе, као и председница Друштва судија Србије, Драгана Бољевић, судија Апелационог суда у Београду посетила је Савезно министарство правде Немачке, Апелациони суд у Берлину и Немачко удружење судија.

Посета је реализована уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији и Мултидонаторског повереничког фонда (MDTF), као одговор на жељу Врховног касационог суда да се упозна са механизмима уједначавања судске праксе у систему са којим дели пуно заједничких особина и исту правну традицију.

Први састанци у оквиру посете одржани су у Савезном министарству правде (и заштите права потрошача), што је учесницима посете било у првом тренутку необично, будући да Министарство нема никакву надлежност у одлучивању у случају појаве неуједначене судске праксе. Већ приликом првог контакта са представницима Министарства схватили смо разлог састајања са њима: у сваком тренутку у Савезном министарству правде Немачке ради између 80 и 100 судија са дугогодишњим искуством, који се у Министарство упућују на одређени период због своје експертизе у одређеној области. Стручно особље Министарства управо чине овакви професионалци. Наши саговорници из Министарства, стручњаци из области грађанског, управног и породичног права, упознали су нас са поступком уједначавање судске праксе у немачким судовима. Он је окарактерисан двема чињеницама: прописан је Савезним законом о уређењу судова; који омогућава свим судским одлукама које одступају од досадашње праксе да по ванредном правном средству буду преиспитане од стране непосредно вишег суда, све до Савезног врховног суда. Овакво решење у Немачкој постоји од средине прошлог века.

Према одредбама члана 129 Закона о уређењу судова (Das Gerichtsverfassungsgesetz) када у грађанском поступку суд жели да одступи од уобичајене судске праксе, дужан је да то саопшти странкама и њиховим заступницима, да одлуку у конкретној правној ствари детаљно образложи и на њу дозволи улагање ванредног правног лека, без обзира да ли је у конкретном случају он допуштен или не. У кривичном предмету овај поступак разликује се по томе што се одмах, по доношењу одлуке која одступа од дотадашње праксе, предмет доставља регионалном апелационом или Савезном врховном суду (зависно од надлежности) ради разматрања.

Посета Немачкој имала је још једну сврху: упознавање са системом образовања правника – будућих судија. У два дана учесници посете имали су прилику да сагледају врло компликован и захтеван систем обуке будућих судија, јавних тужилаца и адвоката: она је свеобухватна и за све ове категорије јединствена и једнака; обухвата практичан рад у суду, јавном тужилаштву, адвокатској канцеларији, органу управе или локалне самоуправе. Ова обука организује се и одвија по програму који доноси регионални апелациони суд (Oberlandesgericht). Он је обавезујући за све институције у којима полазници обављају стручну праксу. Иако се ова, почетна обука не спроводи под окриљем правосудне образовне институције, карактерише је чврсто успостављен менторски систем; контролу квалитета врши Регионална канцеларија за правосудни испит (Justizpruefungsamt). Полазници ове обуке (Referendaren) који желе да постану судије обавезно један део стажа (који укупно може трајати до две године) проводе у другостепеном, жалбеном суду, бавећи се управо питањима судске праксе.

По повратку у Београд, учесници студијске посете одржали су презентацију судијама и саветницима Врховног касационог суда о најбољим праксама немачких судова у погледу уједначавања судске праксе. Судије ВКС истакле су током презентације следеће закључке и препоруке:
1. Стабилност правног, односно законског система је кључна за усаглашену судску праксу. Немачка је у XX веку прошла кроз најмање три турбулентна периода: Први светски рат, Трећи рајх и уједињење две Немачке 1989, односно 1990. године. Ипак њени кључни процесни закони датирају из XIX, односно почетка XX века, и нису претрпели велике и системске измене. Измене нису биле ни нарочито честе.
2. Организована и континуирана обука судија и судијских саветника доприноси уједначеној судској пракси. Постоји свеопшта свест о важности улагања у будуће нараштаје судија који прати свеобухватан и чврсто успостављен систем њиховог стручног усавршавања.
3. Ангажовање судија са богатим и дугогодишњим искуством за потребе и послове министарства правде, односно извршне власти, могло би се применити у Србији. Овакав ангажман допринео би континуитету и одрживој институционалној реформи (у доба честих избора, па самим тим и измена запослених у министарствима), квалитету законских измена и предлога, кохерентности легислативе.
4. Било би добро стручну обуку, односно стаж у другостепеном суду, уврстити у програм почетне обуке Правосудне академије, односно организовати судијским помоћницима из првостепених судова (који нису полазници Правосудне академије) рад у другостепеном суду, и то у одељењу судске праксе, у трајању од најмање три месеца.
Последње две препоруке не захтевају измене прописа, нити посебно ангажовање људских или материјалних ресурса, а сигурно би, по мишљењу учесника ове студијске посете, допринеле јачању капацитета институција ради успостављања правне сигурности, што је и циљ уједначавања судске праксе.